Мајкрософт је недавно објавио два револуционарна напретка, који означавају значајан корак напред у областима квантног рачунарства и вештачке интелигенције. Ови развоји, детаљно описани у одвојеним публикацијама у часопису Nature, обећавају да ће преобликовати индустрије, убрзати научна открића и редефинисати саму природу рачунарства и дигиталне интеракције. Истовремена објављивања, једно које укључује материјализацију теоријске честице старе деценијама, а друго које се тиче стварања реалистичних светова игре генерисаних вештачком интелигенцијом, истичу Мајкрософтову посвећеност померању граница технолошких иновација.
Мајорана 1: Тополошки кјубит и зора скалабилног квантног рачунарства
Централни део Мајкрософтовог продора у квантном рачунарству је стварање и контрола Мајорана честице, квазичестице која је теоријски предвиђена 1930-их, али никада дефинитивно посматрана до сада. Ово достигнуће, кулминација 17-годишњег истраживачког програма (једног од Мајкрософтових најдуготрајнијих), представља фундаментални физички пробој који поставља темеље за нову архитектуру у квантном рачунарству.
Проблем са којим се данас суочава квантно рачунарство јесте то што се индустрија бори да кјубите учини поузданим и отпорним на шум. Стварање Мајорана честице омогућава креирање топокондуктора. Овај нови тип полупроводника, који такође функционише као суперпроводник, омогућава изградњу нове фундаменталне архитектуре која се може скалирати на милионе кјубита на једном чипу, а све то на длану.
- Значај Мајорана честица: Мајорана честице су јединствене јер су саме себи античестице. То значи да се две Мајорана честице могу или поништити једна другу (што резултира нултим стањем) или се комбиновати да би формирале један електрон (стање јединице). Ова својствена стабилност и дуалност чине их идеалним кандидатима за изградњу робусних и контролисаних кјубита, фундаменталних градивних блокова квантних рачунара.
- Тополошки кјубити и тополошко језгро: Мајкрософтов тим је искористио јединствена својства Мајорана честица да би створио „тополошке кјубите.“ Ове кјубите карактерише њихова:
- Поузданост: Тополошка природа ових кјубита пружа својствену заштиту од шума, што је велика препрека у традиционалним приступима квантном рачунарству.
- Мала величина: Тополошки кјубити могу бити знатно мањи од других типова кјубита, што омогућава масовно повећање густине кјубита на једном чипу.
- Контролисаност: Упркос њиховој стабилности, тополошки кјубити остају веома контролисани, омогућавајући сложене манипулације потребне за квантно рачунарство.
Ова нова архитектура која се користи за развој Мајорана 1 процесора нуди јасан пут да се милион кјубита смести на један чип који може да стане на длан једне руке, саопштио је Мајкрософт. Ово је неопходан праг да квантни рачунари испоруче трансформативна решења у стварном свету – као што је разлагање микропластике на безопасне нуспродукте или изумевање самоизлечивих материјала за грађевинарство, производњу или здравство. Сви тренутни рачунари на свету заједно не могу да ураде оно што ће моћи квантни рачунар са милион кјубита.
- Импликације за научна открића: Скалирани квантни рачунар заснован на Мајорана 1 архитектури има потенцијал да револуционише области које се ослањају на сложене симулације, као што су:
- Наука о материјалима: Дизајнирање нових материјала са специфичним својствима (нпр. суперпроводници, напредне батерије) без потребе за опсежним експериментисањем методом покушаја и грешака.
- Откривање лекова: Прецизно моделирање понашања молекула и протеина ради убрзања развоја нових лекова и терапија.
- Фундаментална физика: Истраживање сложених квантних феномена и продубљивање нашег разумевања природног света.
- Временски оквир: Док су физички и производни пробоји завршени, развој потпуно толерантног на грешке квантног рачунара заснованог на Мајорана 1 се предвиђа за касне 2020-те (око 2027-2029). Следећи кораци укључују интеграцију ових нових капија у радни квантни рачунар.
- Раздвајање софтвера/хардвера. Мајкрософт развија свој софтверски стек одвојено и демонстрирао је 24 логичка кјубита на квантним рачунарима са неутралним атомима и јонским замкама, показујући напредак у корекцији грешака.
Muse: Светови игре генерисани вештачком интелигенцијом и будућност интерактивних искустава
Друго велико Мајкрософтово саопштење фокусирано је на „Muse,“ нови модел вештачке интелигенције дизајниран да генерише читаве светове игре на основу података о игрању. Овај „модел акција света“ или „модел људских акција“ користи огромне скупове података генерисане од стране Мајкрософтових студија за развој игара како би створио конзистентна, разноврсна и кориснички прилагодљива окружења за игре.
- Кључне карактеристике Muse-а:
- Конзистентност: Генерисани светови игре одржавају конзистентну унутрашњу логику, осигуравајући да се акције и интеракције унутар окружења игре понашају реалистично.
- Разноврсност: Muse може да генерише широк спектар окружења и сценарија за игре, нудећи богато и разнолико искуство за играче.
- Корисничка прилагодљивост: Генерисани светови су постојани на корисничке модификације, омогућавајући играчима да прилагоде и обликују своја искуства играња.
- Генерисање у реалном времену: Muse може да генерише садржај игре у реалном времену, динамички реагујући на унос играча. Ово је демонстрирано коришћењем Xbox контролера, где је модел генерисао излаз на основу уноса контролера, одржавајући конзистентност са правилима игре.
- Импликације за гејминг и шире:
- Револуционисање развоја игара: Muse има потенцијал да драматично убрза и поједностави процес развоја игара, омогућавајући мањим студијима да креирају игре ААА квалитета. Такође би могао да доведе до нових облика емергентног гејмплеја и динамичког приповедања прича.
- Општи модели акција и света: Поред гејминга, технологија која стоји иза Muse-а могла би се применити за креирање општих модела акција и света, са потенцијалним применама у роботици, симулацијама и другим областима.
- Податковни ресурс: Мајкрософтови обимни подаци о играма, прикупљени кроз његове аквизиције и улагања у индустрију игара, пружају јединствену предност у тренирању модела као што је Muse, аналогно Јутјубовој предности података за Гугл.
Шири контекст: Вештачка интелигенција, економски раст и утицај на друштво
Разговор са извршним директором Мајкрософта Сатјом Наделијом проширује се изван специфичних техничких продора, дотичући се ширих импликација вештачке интелигенције и квантног рачунарства на економију и друштво. Кључне теме укључују:
- Вештачка интелигенција и економски раст: Надела наглашава потенцијал вештачке интелигенције да покрене значајан економски раст, потенцијално повећавајући стопе раста глобалног БДП-а на нивое који подсећају на Индустријску револуцију (нпр. 7-10% раста прилагођеног инфлацији). Он наглашава да ће прави показатељ успеха вештачке интелигенције бити њен утицај на укупну економску продуктивност, а не само технолошке прекретнице.
- Хиперскалабилно рачунарство и вештачка интелигенција: Мајкрософтова Азур клауд платформа је позиционирана као кључни покретач револуције вештачке интелигенције, пружајући огромне рачунарске ресурсе потребне за тренирање и примену вештачких модела великих размера. Надела истиче све већу потражњу за рачунарском инфраструктуром, подстакнуту и тренирањем и закључивањем (коришћењем у реалном времену) модела вештачке интелигенције.
- Џевонсов парадокс и вештачка интелигенција: Надела разматра Џевонсов парадокс у контексту вештачке интелигенције, напомињући да како вештачка интелигенција постаје јефтинија и моћнија, потражња за њеним могућностима ће вероватно експоненцијално расти. Ово сугерише да би фокус требало да буде и на побољшању интелигенције вештачке интелигенције и на смањењу њених трошкова.
- Изазови примене и управљање променама: Надела признаје да ће стварна примена вештачке интелигенције укључивати значајне изазове, посебно у погледу управљања променама и редизајнирања процеса унутар организација. Он повлачи аналогију са увођењем табела и имејла, који су фундаментално променили пословне процесе.
- Будућност рада и агенти вештачке интелигенције: Надела предвиђа будућност у којој агенти вештачке интелигенције постају саставни део интелектуалног рада, делујући као сарадници и асистенти. Он описује нови интерфејс „менаџера агената“ који ће бити потребан за управљање интеракцијама између људи и мноштва агената вештачке интелигенције.
- Усклађивање и безбедност: Надела наглашава важност усклађивања и безбедности вештачке интелигенције, истичући потребу за правним и друштвеним оквирима за регулисање примене све моћнијих система вештачке интелигенције. Он верује да ће друштвена дозвола и поверење бити кључни за широко распрострањено усвајање вештачке интелигенције. Он предлаже фокусирање на простор деловања ових вештачких интелигенција и где се код који су оне распоредиле примењује.
- Општа вештачка интелигенција и когнитивни рад: Надела изражава нијансиран поглед на концепт Опште вештачке интелигенције (AGI), сугеришући да се дефиниција „когнитивног рада“ стално развија. Он тврди да иако вештачка интелигенција може аутоматизовати тренутне облике когнитивног рада, она ће такође створити нове облике когнитивног рада.
- Дугорочно истраживање и иновације: Надела истиче Мајкрософтову посвећеност дугорочном истраживању, на шта указује 17-годишње улагање у пројекат Мајорана. Он наглашава важност културе која прихвата преузимање ризика и дугорочну перспективу у покретању технолошких иновација.
- „Поновно оснивање“ Мајкрософта: Надела говори о концепту „поновног оснивања“ као кључу за континуирану релевантност Мајкрософта током његове 50-годишње историје. Он наглашава потребу да се константно преиспитују претпоставке и прилагођава променљивим технолошким пејзажима.
Укратко, Мајкрософтова двострука открића у квантном рачунарству и вештачкој интелигенцији представљају кључни тренутак у технолошком напретку. Ови развоји не само да обећавају револуцију у специфичним индустријама, већ покрећу и фундаментална питања о будућности рада, економије и односа између људи и све интелигентнијих машина. Мајкрософтова дугорочна визија, заједно са његовом посвећеношћу одговорном развоју и примени, позиционира компанију у прве редове обликовања ове трансформативне ере.
